Deo muzeja predviđen za štampariju prikazuje profesionalno i kulturno nasleđe štamparije „Forum” preduzeća „Magyar Szó”, štamparije koja posluje već više od šest decenija. Izložene mašine i alati pružaju uvid u svet u kome su se knjige, novine i štampani materijali izrađivali ručnim slaganjem, mehaničkim presama i preciznim mašinama. Jedan od osnovnih alata bila je knjigovezačka presa, koja je korišćena za presovanje knjižnog bloka, oblikovanje rikne i pripremu za pozlatu. Ovo je osiguravalo da knjige budu izdržljive i elegantne. Pored nje je knjigovezačka presa sa nožnim pogonom, odnosno bigerica, koja je omogućavala veću silu pritiska, pa se pored presovanja koristila i za bigovanje, utiskivanje i pripremu za zlatotisak. Tradiciju ukrašavanja knjiga čuva presa za zlatotisak, koja je presovala zlatnu ili tanku metalnu foliju na papir, kožu ili karton. Ovo se koristilo za izradu klasičnih, pozlaćenih korica knjiga i dekorativnog papira za pismo. Jedan od vrhunaca kolekcije biće svestrana mašina za visoku štampu pod nazivom „Original Heidelberger Tiegel“ (OHT). Ova mašina je bila pogodna za štampanje, utiskivanje, sečenje, perforiranje, kreiranje linija pregiba i termo štampu, i s pravom je postala jedna od mašinskih ikona štamparske industrije. Stalak za olovni slog evocira svet ručnog slaganja, u kome su se skladištila olovna slova u fiokama, takozvanim kasetama za slaganje. Odatle je štampar birao tekst slovo po slovo, stavljajući ih u vinkle, sa velikim strpljenjem i preciznošću. Među manjim mašinama nalazimo i stonu mašinu za graviranje, koja je poznata i kao mašina za glodanje ivica, koji se koristio za kreiranje dekorativnih linija i okvira, dok je rezač folije bio je nezaobilazan alat za rad u pripremi za štampu, sa kojim su se folije potrebne za štampanje sekle na tačne veličine. Ovo je omogućavalo precizno poravnanje tokom sklapanja i kreiranje besprekornih štamparskih ploča. Rad štampara je takođe bio potpomognut mašinom za mešanje mastila, u kome su nastajale boje potrebne za dati otisak, obezbeđujući odgovarajuće nijanse i konzistentan kvalitet. Pored toga, u našem muzeju će se naći i nož za presecanje olovnog sloga iz 1936. godine, koji se sada smatra kuriozitetom. Značaj kontrole kvaliteta ističu dva instrumenta: FAG komparator, koji je proveravao tačnost i jasnoću otiska, kao i denzitometar „Macbeth“, koji je omogućavao merenje intenziteta boje i tonova. Ova kolekcija stoga ne predstavlja samo jedan niz mašina i alata, već je i živa uspomena štamparskog zanata. Ova postavka posetiocima nudi priliku da izbliza vide i razumeju kolika stručnost i zanatsko umeće je bilo potrebno da bi štampana slova postala deo naše svakodnevice.

Ovaj muzej je namenjen struci, učenicima i široj javnosti, jer pruža stručnjacima priliku da sprovode istraživanja, a učenicima i studentima priliku da uče kroz doživljaj, dok široj javnosti daje mogućnost da se upozna i da ponosno prihvati ovo zajedničko nasleđe. Želeli bismo da ljudima učinimo pristupačnijim ne samo sam muzej, već i vrednosti koje su okarakterisale dnevni list „Magyar Szó” i štampariju „Forum” tokom proteklih osam decenija, jer verujemo da su te vrednosti zajedničke vrednosti za sve nas, zbog čega smatramo da je naša dužnost ne samo da ih sačuvamo, već i da ih prikažemo pripadnicima generacije koja stasava, odnosno da ih učinimo dostupnim budućim pokolenjima. Veoma važan cilj nam je da ova izložba postane deo i obrazovnih programa. Nadamo se da će se naši odnosi sa više vojvođanskih ustanova produbiti i ojačati. ​​Ne zaboravimo da su „Mézeskalács“, „Jó Pajtás“ i „Képes Ifjúság“ takođe naši dečji i omladinski časopisi, pa moramo učiniti sve što možemo da promovišemo ova izdanja. Verujemo da deca uče da istinski cene prošlost kroz lična iskustva, pa u skladu sa ovom idejom u muzeju smo uredili i prostor pogodan za radionice.